Durmitor je prelepa planina u Crnoj Gori sa atraktivnim vrhovima, planinskim jezerima, kanjonima...
Preko 40 vrhova preko 2000 m, 18 ledničkih jezera, 5 kanjona i mnogo kilometara markiranih staza. Na relativno malom prostoru smešteno je toliko prirodne lepote zbog čega je ova planina zanimljiva planinarima iz celog sveta. Lepotu ovog mesta čine sem aktraktivne prirode upravo ljudi koji uživaju u njoj.
Na putu za Boku Kotorsku greh bi bio ne provesti neki dan na Žabljaku. Smeštaja je puno, hotela, kuća, brvnara, etno sela...Ovog puta naš izbor je bio Cotagge Borje i smeštaj u maloj brvnari. Smeštaj je bio odličan i za svaku je preporuku. Malo dalje od centra Žabljaka ali to ovde zaista nije važno.
Svaki moj dolazak na Durmitor podrazumeva osvajanje nekog vrha ili obilazak nekog jezera. Sreća, toliko ih je mnogo da boravak ovde ne može da bude dosadan. Prvobitni plan je bio penjanje na Bobotov kuk ali nisam bila sigurna u svoju kondiciju pa sam ipak izabrala manje zahtevnu ali ipak atraktivnu turu, penjanje na vrh Prutaš. Ime je dobio po blagim linijama grebena, kosim slojevima, " prutovima", koji krase njegovu stranu.
Posle divne večeri, vina i uživanja ispred naše brvnarice, i prilično hladnog ali sunčanog jutra krenuli smo u našu avanturu. Rančevi, odgovarajuća oprema, obuća, kabanice, kape, kreme za sunčanje, voda, malo slaninice, čokoladice za krizne trenutke, kafa u termosu...
Automobilom se ide putem koji od Žabljaka vodi preko Trse do Plužina i Pivskog jezera. Put je neverovatan. Drugi pogled na Durmitor. Nismo još ni došli do početne tačke za penjanje a već smo bili oduševljeni prizorom.
Do Prutaša može da se dodje na dva načina, iz Todorovog dola i iz Dobrog dola. Odlučili smo se za Dobri do, oko 3 km od prevoja Sedlo. Postoji putokaz i parking tako da je nemoguće promašiti. Putokaz je za Škrčka jezera ali je to i put za Prutaš. Inače ova staza je kao i ostale odlično markirana i samo treba pratiti znakove.
Staza počinje dosta strmo na samom početku da bi kasnije prešla u laganiju, travnatu putanju. Prizor je sve lepši i lepši pa dosta vremena trošimo na slikanje. Ali danas je zadatak popeti se na vrh i uživati u svakom trenutku, zato ne žurimo. Nismo sami na stazi ali ubrzo ostajemo poslednji. Prilično lako dolazimo do važne tačke ovog uspona, Škrčko ždrelo. 2114 m nije mala visina i pred nama se iznenada otvara drugi pogled i novi vrhovi. Najupadljiviji su Šareni pasovi, prelepi zeleni "prutovi" koji prave neverovatno šarenilo na stranama ovog masiva. Ovo je savršeno mesto za odmor. Širimo ćebence, sipamo kaficu i uživamo u pogledu. Nemoguće je dočarati tu lepotu i opuštenost. Ležite sa rukama pod glavom i i gledate u planinske vrhove, u šarenilo stena. Moćno!
Sa Škrčkog ždrela se razdvajaju putevi. Odatle može da se ide prema Bobotovom kuku, drugim putem se spušta prema Škrčkim jezerima a treći vodi prema našem cilju. U daljini se vide sitne figure planinara koji su nas prestigli. Čeka nas dug put. Staza uskoro izlazi na obod masiva i ponovo se pruža neverovatan pogled. Uspon postaje sve veći i na par mesta potrebno je da se pomognete i rukama ali nije ništa strašno. Sve češće se odmaram i čini mi se da sam na kraju snage.
A onda, nekako iznenada, izronio je vrh pred nama. Odjednom je nestao umor. Bez reči, bez komentara, samo vrhovi, lepota, nebo....Ljudi u tišini uživaju u neverovatnom pogledu koji te ostavlja bez daha, bez reči. Osećam neizmernu sreću i ponos na to što sam ovde, na ovoj visini, na ovom mestu. Slikanje, odmor, slaganje utisaka...
Vreme je da se krene nazad. Povratak je podjednako težak kao i uspon ali nekako kao da sam dobila dodatnu snagu. Silazimo do Škrčkog prevoja gde ponovo širimo ćebence. Pravimo malo dužu pauzu. Na red je došla slaninica, da se nadoknadi izgubljena energija. Vreme je do sada bilo odlično ali su počeli da se skupljaju oblaci pa smo rešili da krenemo dalje.
Na sreću kiša nas je zaobišla. Noge već podrhtavaju od umora. Zadovoljni i iscrpljeni vraćamo se do Žabljaka, naravno na hladno pivo i zasluženi odmor. Ova ruta do Prutaša može da se ispenje za oko 3,5 sata ali nismo gledali na sat, nije ni važno. Ovaj dan je bio posvećen Prutašu i Durmitoru.
Нема коментара:
Постави коментар