Vdikovac Smilovica

 

Vidikovac Smilovica je mesto koje me je iznenadilo. Dugo je čekalo, u beleškama, na pogodan trenutak da se ostvari. Iznenadilo me je jer je doživljaj bio mnogo lepši i uzbudljiviji nego što sam očekivala. 

16 km od Pirota, put prema Zavojskom jezeru i selu Pokrevenik odakle kreće naša pešačka šetnja. Put za selo se odvaja levo i asfalt prelazi u makadam. Prelepa Stara planina i njena bujna priroda čine ovaj put veoma prijatnim. Sve je odlično obeleženo i prateći putokaze dolazimo do neobičnog sela Pokrevenik, sa starim kućama pokrivenim kamenim pločama. Idemo do kraja sela i tu ostavljamo automobil. 

Do vidikovca se može doći autom ali je mnogo lepše prepešačiti 3 km koliko ima od sela. Pogled na okolna brda, livade prepune cveća, po koja stara kuća i jezero koje se postepeno prikazuje sve više kako se penjemo prema cilju.  

Kada slika jezera postane nestvarno lepa znate da ste došli do vidikovca Smilovica. Ovde je postavljen mobilijar a malo dalje je još par stolova i klupa. Odavde se nastavlja put do vidikovca Sorlica do koga ima još 3 km. 

Ako nema gužve možete uživati u neverovatnom miru i pogledu na okolne vrhove. Babin zub sa svojim prepoznatljivim izgledom se jasno vidi. Ne zaboravite da ponesete kafu ili neko okrepljenje jer je šteta ne provesti neko vreme na ovom fenomenalnom mestu.

Obično i neobično na Kipru

 

Putovanje na Kipar je nešto što smo dugo odlagali kao destinaciju. Možda zato što je moglo da se dogodi kada god smo mi to želeli zahvaljujući prijateljici koja nam je nudila svoj apartman u Larnaki. I evo nas početkom juna u avionu iz Beograda gde počinje vrela avantura zvana Kipar. Na samom sletanju pilot je obavestio da je trenutna temperatura u 2.30h 33°C. 

Upoznavanje sa Plovdivom

 

Izbor za vikend putovanje do Plovdiva je bilo sasvim slučajno. Reklama za izlet me je naterala da malo pretražim internet i ono što sam pronašla bilo je više nego zanimljivo.

Plovdiv je od Niša udaljen oko 310 km i stiže se za oko 4 sata, pod uslovom da nema gužve na granici što se i desilo jednog aprilskog petka. Smeštaj u simpatičnom apartmanu na 15 minuta od centra i avantura je mogla da počne

Zimski uspon na Besnu kobilu

Ideja za penjanje na Besnu kobilu rodila se jednog jesenjeg dana, kada je sa vrha Strešer pogled pucao ka okolnim vrhovima. Čitajući putopise ta ideja je prerasla u plan koji se, evo ovog martovskog dana, ostvario. Vremenska prognoza nije bila sjajna. Moguća kiša, sneg, niska temperatura...Bez obzira, krenuli smo put planine, plašeći se da penjanje neće biti moguće, ali da ćemo bar videti okolinu, planinarski dom i uživati u prirodi.

Put, od Niša prema Vranju, skretanje pre Vranjske banje prema Krivoj Feji. Dočekala nas je prelepa priroda, interesantna sela. Vozeći se prema planinarskom domu počeli su da se pojavljuju vrhovi pod snegom. Put je vijugav i veoma atraktivan za vožnju. Kao što smo i mislili dočekao nas je sneg. Ono čega se nismo setili je da se na vrhu nalazi repetitor i da staza do njega ipak mora biti prohodna. 

Bilo je snega ali je bio utaban i odličan za hodanje. 

Na obroncima Jastrepca - Bela stena

 

Jastrebac je za mene bio otkriće. Otkrila sam ga jednog letnjeg dana, slučajno. Došli smo da vidimo šta ima, popili kafu i rešili da se vratimo i bolje se upoznamo sa ovom planinom.

Ovog puta je bio prvomartovski dan, odlične temperature za pešačenje. 

Za prvo pešačenje biramo najpoznatiju stazu, preko vidikovca, Sokolovog kamena do Bele stene.

Polazak je od planinarskog doma do koga se može doći automobilom i snabdeti vodom. Prodje se desno pored doma i odmah upada u oči ogroman planinarski znak gde treba ići. 

Staza je odlično markirana. Put vodi kroz šumu i samo pešačenje je prelepo jer mislim da je ova šuma jedna od lepših koju sam videla. Čak i u ovo doba, kada još nije ozelenela, je prelepa. 

Prva tačka na koju se nailazi je fenomenalan vidikovac i prva pauza za uživanje.

Put nastavlja kroz šumu do sledeće tačke, Sokolovog kamena, prepoznatljivog po sokolu kao čuvaru ove prirode.

Opet nastavak kroz mističnu šumu koja se ispunila maglom i dala puno materijala za fotografisanje.

Konačno izlazak na Belu stenu i 1256m nadmorske visine. Pogled na Kruševac su nam sakrili oblaci ali nisu smanjili uživanje.

Staza je srednje teška zbog konstantnog uspona. Savladava se nadmorska visina od oko 800m za oko 3,5 sata ili više ako se duže zadržavate na prelepim vidikovcima. Povratak nije manje naporan zbog velike nizbrdice i traje oko 2-2,5 sata.

Na Jastrebcu se nalazi hotel Jastrebac Lake Resort (Trajal) gde smo rešili da prespavamo i provedemo i sutrašnji dan. Cena sobe za dve osobe sa doručkom je 5.200 dinara i odlično je za jednu noć. Rucak, okrepljenje i doručak na terasi pored jezera ulepšao je celokupni doživljaj.

Sledeća priča, nova staza, jer se Jastrepcu morate vratiti.

Priroda Zvonačke banje

 PRIRODA ZVONAČKE BANJE

Kao neko ko je prvi put u ovom kraju, mogu da kažem, da je to bila ljubav na prvi pogled. Priroda je prelepa kao i mogućnosti za obilazak, pešačenje, kupanje ili jednostavne uživanje pored reke.

Da krenemo od početka. Zvonačka banja je od Niša udaljena oko 100 km. Na nadmorskoj visini od 630m spada u najviše banje u Srbiji. Znači da je ovde temperatura sasvim prijatna a noći hladne, što je za ove letnje dane savršena kombinacija. 

Smeštaj smo našli u etno selu neobičnog naziva, Lili hit. Mesto je dobro da se prenoći, jede i dobra je polazna tačka za obilaske. Bazen u Zvonačkoj banji se nalazi na oko 6 km. Takodje na sličnoj udaljenosti je i polazna tačka za pešačenje na Asenovo kale i obilazak Cedilke, starog kamenog mosta u kanjonu Jerme. Noćenje sa doručkom za dve osobe je 40 eura. 

Kada se nadjem prvi put negde obilazim ono što je najpopularnije a to je za ovaj kraj Asenovo kale.

Nalazi se na 1033 metara nadmorske visine, iznad Zvonačke banje i vrh je planine Ruj. Kada gledate iz bazena u podnožju, prosto deluje nemoguće popeti se ali put ide oko te gromade sa konstantim usponom. Polazna tačka je na putu kod bazena u banji, gde se može parkirati i odatle staza prvo ide do kanjona, pored Cedilke pa onda izlazi na put koji vodi do vrha. Malo dalje uz put postoji tabla sa pravcem za Asenovo kale gde se odmah kreće obeleženom stazom i ne ide se kroz kanjon. Izabrali smo ovu stazu jer je priroda bila baš bujna i put kroz kanjon je bio prilično zarastao. Cedilku smo ostavili za sledeći dan.

Put vodi pored ribnjaka i odlično je obeležen. Uspon je konstantan i za mene staza je srednje teška. Generalno nije strašno ali taj uspon a onda silazak je malo naporan. Kada se dodje do repetitora predstoji još nekoliko stotina metara malo napornijeg penjanja. Tu je postavljena i sajla koja olakšava penjanje na stene i izlazak na vrh. Naravno, svaka muka se na kraju isplati jer je pogled sa vrha prelep. Sam vrh predstavlja plato sa kojeg se vidi Zvonačka banja, selo Rakita, planine Ruj, Greben, Vlaska planina...

Nakon spuštanja i vraćanja istim putem, smeštaja u brvnari, pronašli smo lepo mesto za odmor i ručak uz reku u debelom hladu.

Za sledeći dan smo ostavili Cedilku i obilazak predivnog kanjona Jerme. Staza vodi istim putem kojim se ide za Asenovo kale. Postoji putokaz gde se skreće levo sa puta i ulazi u prelep kanjon reke Jerme. Najuži kanjon u Srbiji jer je najmanji razmak izmedju stena svega 1,5m izmedju litica. Duž kanjona je usečeno nekoliko tunela gde je nekada išla pruga do sela Rakita. Na reci se nalazi kameni most koji ovom mestu daje posebnu draž.

Obilazak Cedilke nije zahtevno pešačenje, više lagana šetnja sa neverovatnim doživljajem. Medjutim pešačenje od predhodnog dana je malo zagrejalo mišiće pa je kupanje u bazenu kod starog hotela Mir bilo zaista lekovito. Bazen je nov, odličan i ujutru nije bilo gužve. Radno vreme je od 10-18h a cena ulaznice je 300 dinara. Ležaljke su 100 dinara kao i suncobran. Medjutim ako dodjete ranije možete zauzeti mesta u hladovini. Postoji kafić, restoran, sladoled......i neverovatan pogled na vrh Asenovo kale.

 Sunce i mineralna voda su nas iscrpili dovoljno da glad i žedj utopimo u simpatičnoj Kafanici Opančić na samoj reci sa pogledom na stene. Tu svaka hrana mora da prija. Ali pored atmosfere hrana je bila zaista dobra. 

Sigurna sam da ćemo se ovde ponovo vratiti. Ima tu još puno staza koje treba ispešačiti a destinacija je odlična za vikend varijantu. Tako da, ako ne znate gde za vikend, ovo je pravo mesto!

Pratite me i na facebooku, Obična i neobična putovanja.