Priča o Kopaoniku je uglavnom vezana za sneg, zimu i skijanje. Letnji Kopaonik je uglavnom prisutan u prolazu, na putu ka moru gde se pravi pauza za kafu. Moje upoznavanje sa planinama u letnjoj varijanti je počelo sa Žabljakom. Iskustvo je bilo neverovatno jer Žabljak ima punu letnju, avanturističku sezonu. Bansko je ostavilo takodje neverovatno dobar utisak na drugačiji način. O Tari da ne pričam. Tara je definitivno lepša leti nego zimi. Vlasinsko jezero niste doživeli ako ga niste prošli kroz sva godišnja doba. A onda je logična bila želja da se ode i na Kopaonik i da se ta neverovatna planina doživi i leti. Neverovatno je kakva je to promena planine u zavisnosti od godišnjeg doba. Druga atmosfera, drugačija lepota i drugačiji doživljaj.
