Put prema Bojaninim vodama mislim da znaju sve nišlije a i oni koji nisu iz Niša a bave se penjanjem. Penjači dolaze u Jelašničku klisuru zbog stena koje su odlične za penjanje. Tu u klisuri pored pećine, sa druge strane Jelašničke reke, je odlično mesto za izlet. Ne mogu da se setim od kada smo tu dolazili na roštiljanje, druženje, prvomajske uranke. Davno je to bilo. Nije bilo problema da se nadje mesto jer prosto nije bilo mnogo ljudi. Sami smo čistili i kosili travu da bi mogli da postavimo stolove. Obavezno se penjalo na stene odakle se pružao pogled na klisuru ali i na okolne vrhove.
Onda su počeli penjači da dolaze sve češće. Kampovali su tu a i trend prvomajskih uranaka je počeo da uzima sve više maha. Postalo je teško u sezoni naći mesto. Kada su još napravljeni stolovi i klupe, mostić preko reke, ovo mesto je postalo baš popularno. Dobro je bilo što se krenulo u sredjivanje. Postavljeni su i kontejneri za djubre, konačno. Ali ......sve što je dobro kratko traje. Djubre je i dalje plivalo u Jelašničkoj reci, ljudi su uništavali klupe i stolove a priroda je uništila most, odnela ga je reka u vreme poplava.
Od Jelašničke klisure do Bojaninih voda prolazi se kroz sela Čukljenik, Donja Studena, Gornja Studena. Slika je više nego jadna. Uzani put, kuće na samom putu, nesredjena dvorišta. Opet se vraćam u prošlost i sećam se kada su entuzijasti iz Ski kluba, pored entuzijasta planinara i penjača, obnavljali put, popravljali ski lift, čistili stazu, pokušavali da ožive ovo mesto. Organizovali autobuse, akcije....Ljudi su išli, skijali se, sankali, vodili decu. Radila je crna staza podno Sokolovog kamena koja je presečena putem prelazila u blažu stazu. Staza nije dugačka ali na 25 km od Niša je odlična za skijaše iz grada, za ski izlete i ski vikende. Postoji i odlična staza za sankanje, dovoljno strma i dugačka za dečije radosti.
Bojanine vode su dobile ime po izvoru vode i u blizini nekadašnjeg planinarskog doma je česma, zaštitni znak ovog mesta. Smeštene su na obroncima Suve planine podno Trema (1810 m) i Sokolovog kamena (1523 m).
Sećam se stragog planinarskog doma, topline koja te nekako obuzme, domaćinske atmosfere. Onda je taj dom uništen. Jeste, postojao je još jedan koji doduše i dalje stoji tamo ali je prazan, propada. Nekada je i on bio prepun skijaša koji udju da se okrepe kuvanim vinom, grejanom rakijom, pihtijama, kiselim kupusom...
Put ka Bojaninim vodama je u užasnom stanju. Rupa do rupe, klizišta koja su odnela delove puta. Klisura je zapuštena, klupe i stolovi u dosta lošem stanju. Na Bojaninim vodama planinarski dom prazan. Svetla tačka je što se izgleda nešto radi na mestu gde je bio stari dom. I ono najstrašnije skoro da nema ljudi.
A priroda je prelepa. Od Studene odjednom se na, do tada čistom putu, pojavljuje sneg. Toliko snega da smo morali da ostavimo auto. Dalje smo išli peške, sigurno oko 2-3 km veoma strmim putem. Tek kada se krene peške može da se stekne utisak koliki je to nagib. Sa svakim predjenim metrom otvara se pogled i vrhovi postaju sve bliži. Ne znam kolika je temperatura i sneg je mekan od toplote i topi se ali je stvarno utisak da se nalazimo ko zna gde i ko zna koliko daleko od grada.
Na Bojaninim vodama snega ima dosta iako je toplo. Ima ga dovoljno za ski stazu i za sankanje a ljudi nema. Pogled na Trem i Sokolov kamen je prelep. Doduše prošla je grupa, verovatno planinara, verovatno sa Trema. I to je sve. I par automobila uz put koji su se vrlo brzo i vratili jer realno ako ne idete na pešačenje ovde nema ničega. Nema gde piće da se popije i pojede nešto ako sami to ne organizujete. Nije da mi mnogo smeta što nema urbanih elemenata ali bi tako nešto privuklo malo više ljudi koji bi opet boravili u prirodi i izašli iz grada. A uredjena izletišta ne bi narušila prirodu već naprotiv obogatila bi je.
Oko sedam predjenih kilometara u oba pravca, oči ispunjene lepotom prirode, nozdrve svežim vazduhom, misli novim planovima, druženjima, telo blago, prijatno umorno, učinilo je ovaj dan neverovatnim.
Bojanine vode i Jelašnička klisura su toliko blizu grada a toliko daleko od gradske buke i zagušljivog vazduha. Krenite i vi, iskoristite svaki slobodni trenutak da uživate u prirodi. Što nas više ima,što nas više ide možda će neko da pomisli da je vredno uložiti malo truda, novca i ljubavi u ovaj kraj.
Veličanstveni Trem u daljini
Нема коментара:
Постави коментар