Vodopadi reke Izubre - putovanje u septembru

Destinacije za kratak odmor u septembru ove 2018. godine su veoma lako odredjene. Golija, gde nikada nisam bila i Drina, gde sam ranije bila ali u drugačijim aranžmanima. Do ovih destinacija sam slučajno došla, istražujući etno sela i interesantne smeštaje u etno kolibama i vajatima. Ovaj deo Srbije ih je zaista pun. Tržeći dobru lokaciju, dobar smeštaj i dobru cenu a pod uslovom i da je u datom terminu slobodno, došla sam do vile Maja u selu Rudno na Goliji. Sve pohvale za smeštaj i domaćine. Prelepa brvnara je doprinela lepom utisku i boravku na ovoj planini.

U istraživanju Golije preko interneta, odnosno šta obići a da nije previše zahtevno izdvojili su se vodopadi na reci Izubra.

Ono što je dobro da je staza zaista dobro obeležena. Od centra sela Rudno, gde postoji putokaz za vodopade, ide se putem prema selu Bzovik. Možete da koristite i navigaciju, selo Bzovik je upisano u mapu. Na putu ka selu dolazi se do raskršća gde postoji putokaz za vodopade u jednom pravcu a nas su seljani uputili drugim putem, baš prema Bzoviku, gde smo naišli na putokaz - Izubra. Moram da naglasim da je put makadamski pa smo ovde rešili da ostavimo auto. Pešači se oko 2 km i dolazi do mesta gde se silazi sa puta i ulazi u šumu. Mesto je obeleženo putokazom i obaveštenjem da se prvi vodopadi nalaze već na 900 m, odnosno oko 10-tak minuta hoda, a drugi na 20 min. pešačenja. Staza sve vreme ide nizbrdo. Ulaskom u šumu vreme prestaje da teče. Huk reke postaje sve glasniji. To je siguran znak da se približavamo vodopadu.

A onda se redjaju jedan za drugim....Prvi je dosta mali ali veoma lepo smešten u prelepoj šumi. A onda put koji ide pored same reke vodi do sledećeg, pa sledećeg. Staza je odlično obeležena i sredjena. Ima i klupa za odmor i mostića. Na nekoliko mesta se prelazi reka ali i to nije problem, napravljeni su prelepi drveni mostovi. Šuma kroz koju se prolazi je prelepa, bukova, i obezbedjuje potrebnu hladovinu i zaštitu od sunca. Septembar možda nije najbolji mesec za obilazak vodopada, obično je to bolje raditi u proleće ali i manje vode, vodopade Izubre nije učinilo manje lepim.
Obilazak vodopada zaista nije zahtevno pešačenje. Povratak je malo naporniji jer se sada sve vreme penjemo uzbrdo ali ukoliko se dodje autom do ulaska u šumu to je stvarno lagana šetnja. Postoji i druga staza do vodopada koja vodi iz sela Devići i ona je malo zahtevnija, dugačka je oko 5 km.
Na putu prema vodopadima naišli smo na dosta pečuraka, srndaka i lisičara, u šumi pored samog puta. Moram da priznam da više lisičara na malom prostoru do sada nisam videla. Šta da vam kažem, sem divnog prizora u vidu vodopada obezbedili smo i večeru. Pošto je u toku sezona vadjenja krompira morali smo da probamo, direktno iz zemlje, planinski, golijski, kvalitetan krompir. Pravo preživljavanje u prirodi.
Povratak u brvnaru i sredjivanje utisaka.....i spremanje večere!
Rudno je selo na Goliji prepuno kuća za iznajmljivanje. Dva etno sela su tu smeštena, pansioni, brvnare. Selo se nalazi na 1100 metara nadmorske visine i ima odličnu klimu tako da je temperatuta sve vreme bila oko prijatnih 20 stepeni. Uveče je bilo nužno uključiti grejaje. Priroda je lepa, nekako umirujuća. Sve je nekako u savršenom redu, livade pokošene, pravilne zelene boje, stogovi sena kao na slikama, drvene kućice ukrašene savršenim cvećem...

Sadržaja nema mnogo. Iako sam dobila informaciju da su svi smeštaji u etno selima popunjeni, nije bilo mnogo ljudi. Glavne aktivnosti su penjanje na vrh Golije, Jankov kamen i obilazak vodopada. A to i nije mnogo. I uživanje u idiličnoj slici obronaka planine. Pa i nije malo! Ako ste posetili neke druge, atraktivne i divlje planine Golija će vam biti prilično mirna. Lepa destinacija ako niste bili jer uvek treba obići nešto novo i sasvim su dovoljna dva dana.
Sutra idemo na Drinu!