Priča o Kopaoniku je uglavnom vezana za sneg, zimu i skijanje. Letnji Kopaonik je uglavnom prisutan u prolazu, na putu ka moru gde se pravi pauza za kafu. Moje upoznavanje sa planinama u letnjoj varijanti je počelo sa Žabljakom. Iskustvo je bilo neverovatno jer Žabljak ima punu letnju, avanturističku sezonu. Bansko je ostavilo takodje neverovatno dobar utisak na drugačiji način. O Tari da ne pričam. Tara je definitivno lepša leti nego zimi. Vlasinsko jezero niste doživeli ako ga niste prošli kroz sva godišnja doba. A onda je logična bila želja da se ode i na Kopaonik i da se ta neverovatna planina doživi i leti. Neverovatno je kakva je to promena planine u zavisnosti od godišnjeg doba. Druga atmosfera, drugačija lepota i drugačiji doživljaj.
Vikend na Kopaoniku se pogodio sa otvaranjem letnje sezone. Ne pitajte me zašto tek sada, na kraju sezone tek pišem o tome. Neka ovo bude ideja za sledeću godinu. Prognoza vremena je bila razočaravajuća. Za kraj juna prognozirane temperature su bile oko nule, koji stepen u plusu ali to me nije odvratilo od ideje o Kopaoniku. Smeštaj sam rezervisala preko Booking-a. Ponuda smeštaja je odlična, cene su šarene, ima za svakoga. Izbor je pao na vilu Trag, koju mogu da preporučim. Fenomenalan smeštaj, odlično osoblje, odlična hrana, jednom rečju čista desetka. Ako vam ne smeta oko 4 km udaljenosti od centra onda je to to.
Rezervacija smeštaja, pakovanje zimske garderobe i Kopaonik je moj!
Na dobro raspoloženje je uticala i vest da je baš za taj vikend planirano otvaranje letnje sezone. Svi sadržaji, panoramska vožnja četvorosedom, avantura park, ozbiljno planinarenje sa vodičem... je bilo besplatno. A u toku popodneva i večeri su bili organizovani koncerti. Prelepo!
Planina me je dočekala prlično sumorno ali oblaci nisu mogli da sakriju njenu lepotu.
Čim smo se smestili jurnuli smo u istraživanje jer vremena nije bilo mnogo. Kiša je bila u planu pa je trebalo iskoristiti svaki "suvi" minut. Vila Trag se nalazi oko 4 km od centra na putu preko Rudnice, prema Novom Pazaru. Obišli smo prvo okolinu oko vile, naišli na rečicu kroz prelepu šumu ali bez ikakvih markiranih staza.
Istraživanje se nastavilo na centar gde smo se upoznali sa novim hotelima, avantura parkom i pripremama za sutrašnje otvaranje. Malo smo ispešačili po okolnim stazama, čisto da pogledamo centar sa svih strana a i da naberemo malo majčine dušice za čaj.
Kiša je počela i veče smo morali da provedemo u prelepom apartmanu uz vino i fudbal, jer je prvenstvo bilo u toku.
Jutro je i pored jednog stepena iznad nule obećavalo. Posle magle se pojavilo sunce. U apartmanu je bilo toplo a u prelepom restoranu je pucketala vatra iz kamina. O mirisu iz kuhinje neću da govorim.
Pošto smo se obukli zimski, perjane jakne, kape, čizme krenuli smo u avanturu zvanu Kopaonik.
Prvo smo malo isprobali Avantura park.
Četvorosed je već radio, sunce je već grejalo pa smo krenuli u vožnju. Ideja je bila da se vozimo do Pančića a onda vratimo peške. Na vrhu je bilo ledeno, vetrovito ali prelepo. Nedostajao je sneg i skijaši pa da pomislim da je recimo mart mesec.
Interesantno je bilo obići poznate ski staze koje sada izgledaju potpuno drugačije. Išli smo od Pančića, preko Duboke do Karamana i nazad do centra. Prelepa mirisna priroda, pogled koji puca, tišina i mir koji neverovatno prijaju.
Ideja za ručak je bila da odemo do jednog prelepog izletišta, Badanj i spremimo klasičan, dobri roštilj. Izletište Badanj se nalazi na putu prema Jošaničkoj banji i od centra Kopaonika je prilično daleko, oko 15 km. Ali se trud isplatio! Tu smo proveli par sati na prijatnom planinskom suncu uživajući u žuboru reke, lepoti šume i dobroj hrani.
Posle divnog popodneva krenuli smo nazad do centra na najavljivani nastup YU Grupe. Sunce je sve vreme bilo sa nama pa je i pored niske temperature od nekih 7-8 stepeni delovalo mnogo toplije. Ne znam da li od sunca ili dobre atmosfere i kasno popodne i veče uz dobru rok svirku je bilo fenomenalno.
Zadnji dan vikenda je osvanuo u magli i opet niskoj temperaturi ali topla atmosfera našeg smeštaja je sve to nadoknadila. Odjavili smo se iz smeštaja posle obilnog doručka i krenuli u nova istraživanja. Pešačenje po stazama, sada Jaram, ponovo do Karamana, ležanje na travi na zubatom iako letnjem suncu popunilo je prepodne. Branje šumskih jagoda i borovnica utolilo je glad ali vreme ručka se bližilo pa smo morali da se oprostimo od Kopaonika.
Rešili smo da ručak bude u restoranu Stari Bunar u selu Graševci na putu posle Brzeće prema Brusu. Ovaj prelepi etno restoran je pored samog puta i ne može da ostane neprimećen. Imala sam prilike da ga posetim na samom početku, kada još nije imao goste. Napredak je bio vidljiv. Puno gostiju i odlična pastrmka uz pristojne cene garantuju prijatan ručak.
Vikend je bio pri kraju, povratak i razmišljanje da Kopaonik zaslužuje još neki dolazak u letnjoj varijanti. Ostalo je mnogo neistraženih staza. Nekada ranije smo već obišli Metodje, odlična pešačka tura gde se nailazi na gejzir vode i "svetilište" u steni i vodopad Jelovarnik, najviši vodopad u Srbiji. Ostalo je i malo tuge što je ova planina totalno "zapuštena" što se tiče letnjeg turizma. Ne znam da li ste primetili na slikama da ljudi nije bilo. Možda je krivo hladno vreme, možda i to što su ljudi navikli da na Kopaonik idu na skijanje. Možda zato što naši ljudi leti idu isključivo na more. Kažu da avgusta meseca ima više gostiju ali ovde bi trebalo da stalno ima gostiju a za to su potrebni mnogo bogatiji sadržaji. Avantura park i vožnja žičarom nije dovoljna. Verujem da postoji organizovano planinarenje ali ovo obično, amatersko pešačenje očigledno nije mnogo popularno. Nismo naišli na markirane staze, možda nismo znali, ne želim da unapred optužujem. Možda i zato što sam videla Žabljak prepun stranaca, markiranih staza, ponuda za obilaske na veoma profesionalan način, ovo na Kopaoniku deluje bledo.
Ostalo je mnogo lepe prirode za istraživanje i znam da ću se ovde vratiti. Možda je to tajna Kopaonika, da na neki čudan,divlji način vezuje ljude za sebe.
Нема коментара:
Постави коментар