Ne znam za vas ali ja se često pitam, gde za vikend?! Da nije daleko, da je dovoljno atraktivno, da ima ponude smeštaja... Stara planina je idealna destinacija za vikend, pogotovo za one koji su iz Niša. Preporuka je da se ovde "potroši" ceo vikend, sa noćenjem u nekom od mnogobrojnih smeštaja. Mnogo je lakše i mnogo prijatnije kada ne morate odmah da se vraćate, pogotovo ako ste imali dobru pešačku turu. Osim toga možete da istražite više staza, uživate u prirodi, opustite se uveče u apartmanu...
Nema tu mnogo razmišljanja. Potrebno je malo volje, malo vremena da se organizujete, dobri vremenski uslovi. Ako imate želju za ovakvom avanturom ovo može da bude ideja za neki vikend a vi dodajte svoje nijanse.
Novembarski vikend možda nije idealan za planinu i pešačenje. Vreme može biti nepredvidljivo i neprijatno, pogotovu na vrhovima. Ponuda smeštaja može biti manja jer je to vreme koje nije atraktivno za iznajmljivanje. Ali što bi se reklo, nema lošeg vremena već samo loše opreme, tako da je svako vreme pogodno ako želite da budete u prirodi.
Tako da već u osam sati ujutru, jedne novembarske subote, eto nas na putu ka Babinom zubu.
Vreme je obećavalo, nekih 10 stepeni sa tendencijom rasta, povremeno sunce. Od Niša imate oko 90 km odličnog puta i oko nepunih dva sata putovanja. Put vas vodi preko Svrljiga pa kroz nekoliko sela do vrha. Naravno, naše putovanje se odužilo jer smo nailazeći na naselja proveravali smeštaje koje možete naći na internetu. Bilo je tu dosta interesantnih kuća, etno sela, mada uglavnom nije bilo ljudi.
Etno selo Stara planina
Pre sela Kalna imate skretanje prema Pirotu gde se na oko 5 km nalazi vodopad Bigar, koji vredi posetiti. Pored samog puta je, pristupačan, a pruža lep prizor gde na drvenim stolovima i klupama možete odmoriti, jesti, popiti nešto.
U nastavku vožnje dolazi se do sela Crni vrh gde je realno najveća ponuda smeštaja i gde smo i mi rezervisali prenoćište. Ali nastavljamo put ka vrhu i našoj avanturi.
Vozimo se prvo prema hotelu Stara planina u želji da nadjemo vidikovac Orlova stena. Odsustvo ljudi mi zaista ne smeta, nekoliko njih smo zatekli u šetnji po putu. Ono što nas je iznenadilo, posle prijatno toplog vremena u nizini, bio je hladan vetar koji je probijao kosti. Subjektivni osećaj je bio kao da je bilo -10 stepeni.
Do vidikovca Orlova stena se dolazi lako. Prodje se hotel i dodje do kraja asfaltnog puta odakle se nastavi zemljanim putem. Nismo naišli na putokaz pa smo pratili navigaciju. U medjuvremenu smo našli slomljeni putokaz i za oko 30 minuta se našli na vidikovcu. Pogled je stvarno lep, pešačenje nije naporno ni dugo tako da je šteta ne obići ovaj vidikovac i uživati u pogledu na 1400 metara nadmorske visine.
Sa vidikovca smo se uputili ka planinarskom domu Babin zub. Malo pre doma se nalazi još jedan, uredjeni vidikovac na koji vredi stati. Ispred vas je pogled na vrhove, obronke, kanjone a iza vas se uzdiže vrh Babin zub.
Planinarski dom Babin zub je renoviran nedavno i ispred njega je bilo parkiranih automobila. Bila je ideja da možda u njemu ručamo ali na žalost nisu služili hranu, samo je radio kafić.
Pošto je bilo vreme za kafu, prošetali smo do kafića Plaza. Kafić radi i u njemu je bilo ljudi. Cene su, čini mi se, malo veće nego što bih očekivala za ovo mesto i u ovo vreme, vansezonsko. Odustali smo od ideje da možda ovde ručamo jer mi se trenutna atmosfera nije dopala pa smo se zadržali samo na nes kafi .
Midžor je bio u obacima tako da smo penjanje ka njemu odbacili, odmah, pogotovo što smo već bili ranije. Ipak bih ponovila tu turu po nekom lepšem vremenu. Tako da smo krenuli skijaškom stazom, bez cilja. Generalno i ne treba vam neki poseban cilj, priroda je tu, vrhovi su tu, gde god da krenete puca pogled. Krenuli smo ski stazom Babin zub i u uživali gledajući prema Midžoru.
Kada se nadjete na planini vreme veoma brzo prolazi. Stalno ste iznova zadivljeni pogledom, vrhovi vas teraju da idete i idete, ali ipak je novembar mesec, dan je kraći, već je odavno bilo vreme ručku a mi se još nismo smestili niti našli gde ćemo da ručamo.
Zato smo polako krenuli nazad da pronadjemo prenoćište koje smo rezervisali i da potražimo mesto za ručak.
Smeštaj Bajka je mini hotel u selu Crni vrh. Kuća je nova, apartmani su veoma udobni, bilo je toplo, čisto i prijatno, tako da je slučajni izbor na Bookingu bio odličan. Još lepše je bilo kada smo čuli da možemo tu da dobijemo ručak. Odlična hrana, udoban smeštaj, flaša vina, muzika, odmor za telo umorno od pešačenja ali duša ispunjena lepotom, mirisima, vidicima...
Ujutru još bolji doručak koji su nam pripremili i spremanje za novu turu pešačenja.
I opet iz prijatnog, toplog jutra susret sa subjektivnih - 10 stepeni.
Automobil smo ostavili kod hotela Stara planina i odatle krenuli na Babin zub. Povremeno sunce i mnogo bolja vidljivost učinili su ovo pešačenje zaista prijatnim. Ova pešačka tura nije naporna ni dugačka a vrh predstavlja pravi doživljaj u smislu pogleda koji se pruža na okolne planine. Poznata piramida Rtnja se odlično videla u daljini. Sam izlazak na vrh je bio uzbudljiv zbog vetra i stvarao utisak da se nalazimo na vrhu sveta.
Povratak drugim putem, niz ski staze do početka gondole je bio interesantan. Zanimljivo je kada planinu doživite u različitim godišnjim dobima. Potpuno je drugačiji utisak kada je sve pokriveno snegom i kada istu stazu prelazite skijama.
I povratak je bio drugačiji. Rešili smo da idemo preko Knjaževca, da malo prošetamo prelepim centrom, uz reku, sa pogledom na mostove koji je presecaju i odrazom šarenih fasada kuća. Ne zovu ovaj grad bez razloga malom Venecijom u sred Srbije.
I ukratko, ideja za vikend na Staroj planini može da izgleda ovako:
1. dan - Polazak, oblazak vodopada Bigar, penjanje na Midžor, smeštaj u rezervisano prenoćište
2. dan - Penjanje na Babin zub, obilazak vidikovaca, ručak u Knjaževcu, povratak
Ukoliko je penjanje na Midžor za nekoga teška tura, mogu da se pronadju i kraće ture.
Нема коментара:
Постави коментар