Želja da se negde ode ovog novembra odvela me je u Solun. Solun i Grčka uglavnom se vezuju za leto, za more. Solun je grad u koji se svrati u prolazu i to uglavnom u šoping. Zato je veoma interesantno bilo naći se ovde u ovo doba godine.
Šta videti u Solunu za dva dana? Kratko je vreme za ozbiljne obilaske pa smo zato akcenat bacili na neobaveznu šetnju. Pošto smo bili smešteni u Nea Kalikratiji prvo smo obišli ovo malo mesto, oko 30-tak kilometara udaljeno od Soluna. Nea Kalikratija je interesantna leti baš zbog blizine Soluna a zimi je mesto koje je živo i gde dosta radnji i taverni radi i u ovo doba godine.
Prvi dan smo iskoristili da do Soluna dodjemo obalom, ne autoputem. Tako smo obišli sva mala mesta, ustvari praktično predgradje Soluna, plaže gde Solunjani idu. Počevši od plaže Sahara, redjala su se mesta Nea Iraklia, Epanomi, Nea Michaniona, Nea Kerasia, Aja Triada, Perea.
Neobičan je to prizor. Nije da nema ljudi, neke taverne su bile baš pune u vreme ručka, posebno u Perei za koju kažu da je bogatije predgradje Soluna i da tamo Solunjani odlaze na ručak. Rade škole, puno je dece i tinejdžera po kafićima. Ali su plaže prazne i kao da nešto nedostaje toj slici. Neobična boja mora i neba koju ne možete doživeti u letnjim mesecima.
Pauzu za kafu pravili smo u autentičnom kafeu na plaži, Joy Bar u Perei.
Drugog dana posle kratke, jutarnje šetnje po Nea Kalikratiji pošli smo put Soluna, ovog puta autoputem prema Zejtinliku, srpskom vojničkom groblju. Kada se kaže Solun prva misao je Bela Kula i Zejtinlik. Lako smo ga našli i imali smo sreće da naidjemo na starog čika Djordja koji samo što je počeo svoju priču jednom paru kome smo se pridružili i mi i još nekolicina ljudi koji su pristigli. Kažem sreća jer čika Djordje zbog godina ipak manje vremena provodi ovde. Priča je dosta poznata jer mislim da svako zna osnovne podatke o ovom mestu. Ono što je posebno je ta atmosfera koja vas obuzme, osećaj uzvišenosti kome poseban pečat daje priča i recitovanje čika Djordja. Naravno popila se tu i rakijica pošto nas je ispitao odakle vodimo poreklo, kako se prezivamo. Na žalost kosturnica se renovirala pa nismo mogli da je obidjemo.
Pošto se Zejtinlik nalazi relativno blizu centra Soluna krenuli smo ka Beloj Kuli. Naći parking u Solunu nije lako ali imali smo neku ludu sreću i maltene na par stotina metara od Kule našli smo parking na ulici. Tu je bila i trafika na kojoj se plaća parking. Zapišete broj na tabli i platite za koliko sati želite. Mislim da je bilo oko 1,4 eura sat. Bila je subota a subotom posle 16h parking je besplatan tako da je to ispalo odlično.
Znam da je Bela Kula klasika ali prosto divno je šetati pored mora. Šetalište od Bele Kule je odlično uredjeno. Na žalost divne parkove, od kojih svaki ima svoje ime, nismo doživeli u svojoj letnjoj lepoti ali sve jedno šetnja je bila prijatna. Interesantni su brodovi koji voze i na kojima može da se popije piće.
Šta reći na kraju. Jedan divan, novembarski vikend u Solunu koji bi volela da
ponovim. Možda u proleće ovog puta. Mogu da vam preporučim i predložim ovaj grad, ne kada podjete na more, usput, već da mu posvetite ako ne više, makar jedan vikend!
Нема коментара:
Постави коментар