Stari grad Bar

Vrmac

Vrmac - brdo sa mirisom mora

Vrmac je brdo i poluostrvo u Boki. Nalazi se izmedju Kotorskog i Tivatskog zaliva i deo je planine Lovćen koji se završava moreuzom Verige. Ako letujete u ovom delu Boke pogled će vam svakodnevno biti zalepljen za njegove zelene strane. Najviši vrh je Sveti Ilija - 765 metara a njegova zanimljivost se ogleda sem u prelepom pogledu na dva pomenuta zaliva i u ostacima austrougarske tvrdjave Vrmac, starog puta i mnoštvo ostataka gradjevina iz tog vremena.
Penjanje na Vrmac je sigurno prijatnije na proleće ili jesen ali pošto se u Boki nalazim uvek preko leta, odnosno na njegovom kraju, biram neki od malo "lošijih" dana zbog vrućine. Do vrha Sv. Ilija može se doći iz Kotora, serpetinskom stazom. Staza je prelepa jer se svakim predjenim metrom pruža sve lepši pogled na Kotor i zaliv. Ovaj u stvari stari, austrijski put je povezivao Kotor sa tvrdjavom Vrmac. Kada se podje iz Kotora prema prevoju Trojica na prvoj oštroj krivini, desno vodi staza prema tvrdjavi.

Penjanje na Prutaš

Durmitor je prelepa planina u Crnoj Gori sa atraktivnim vrhovima, planinskim jezerima, kanjonima...
Preko 40 vrhova preko 2000 m, 18 ledničkih jezera, 5 kanjona i mnogo kilometara markiranih staza. Na relativno malom prostoru smešteno je toliko prirodne lepote zbog čega je ova planina zanimljiva planinarima iz celog sveta. Lepotu ovog mesta čine sem aktraktivne prirode upravo ljudi koji uživaju u njoj.
Na putu za Boku Kotorsku greh bi bio ne provesti neki dan na Žabljaku. Smeštaja je puno, hotela, kuća, brvnara, etno sela...Ovog puta naš izbor je bio Cotagge Borje i smeštaj u maloj brvnari. Smeštaj je bio odličan i za svaku je preporuku. Malo dalje od centra Žabljaka ali to ovde zaista nije važno.

Vodopadi Sopotnice

Vodopad srećonoša - Sopotnički vodopadi

Na 17 km od Prijepolja nalaze se Sopotnički vodopadi. Lako ih je naći. Na putu za Crnu Goru, kod putokaza za mesto Lučice, skrene se i asfaltnim putem i vrlo malo makadamskim, kroz prelepu, bukovu i hrastovu šumu, dodje do samih vodopada. Očekivalo bi se da mora malo da se pomuči da bi se došlo do ove vodene lepotice ali prosto se čovek iznenadi kada parkira auto i odmah bude opčinjen slikom prelepog vodopada. Ovde na ušću vodopada postavljeno je više stolova i klupa gde može da se odmori, jede ili jednostavno uživa u pogledu.

Kada pomislite pa dobro, to je to, lepo je ali....Videćete putokaz za kružnu, pešačku stazu. Staza prolazi pored starih vodenica i dublje u šumu vodi vas pravo u središte prirodne lepote. Dolazite do mosta koji vodi sredinom vodopada. Doživljaj je neverovatan. Snaga vode koja ide prema vama, osećaj da se nalazite u sred neke neverovatne prirodne energije. Svežina vode i vazduha prija na vrelini ovog skoro septembarskog dana.

I opet mislite to je to.....Put vas vodi dalje kroz šumu. Prelepo je ali prizor koji vas čeka dalje oduzima dah. Sada ste upravo tu na vrhu vodopada. Voda preko vas pada i odlazi dole, do mesta gde ste do malopre bili. Huk vode vam zaglušuje uši, fina vodena zavesa vam je svuda po licu a delići slike vam pune oči...

I eto nas sa 465 m na ušću do 1150 m na početku vodopada. Ovaj spomenik prirode obuhvata više izvora, kraških vrela, bigrene terase niz koje se sliva voda Sopotničke reke. Bigar, šupljikava stena žućkaste boje je karakterističan za ovaj deo i nastao je upravo delovanjem i hemijskim procesima ove divne reke i okolne prirode, taloženjem kalcijum karbonata na lišće i mahovinu. Vodopadi su visine od oko 20-tak metara. Najveći je Veliki vodopad dužine 25m.
Ime reke potiče od reči "sopot" a znači huk vode. Sem toga postoji verovanje u magične moći vode iz Sopotnice tako da mu se može dati još jedno ime, vodopad srećonoša. Legende kažu da voda iz Sopotničkih vodopada donosi sreću u ljubavi, radu i uopše životu. Da li treba da naglasim da sam kući ponela flašicu vode?! Magija ove vode je u sreći i ushićenju koji ovaj prizor prirodne lepote izaziva u vama.
 Dodjite i upijte sreću na Sopotničkim vodopadima!

Povratak u praistoriju u Risovačkoj pećini

Priča o Risovačkoj pećini počela je jedne letnje večeri u niškoj tvrdjavi na džez festivalu Nišville. U delu gde su se promovisale lepote Srbije u momentu mog prolaska išao je film na velikom platnu o ovoj pećini. Film je uradio svoje! Zainteresovao me je toliko da sam posetu Risovačkoj pećini uvrstila u predstojeći odmor. Trebalo je skrenuti sa puta ka moru nekih 50-tak kilometara. Isplatilo se!
Risovačka pećina se nalazi na samom ulasku u Arandjelovac, oko 190 km od Niša. Postoji putokaz koji vas vodi do besplatnog parkinga i kućice gde se kupuju ulaznice. Cena je 200 dinara i obilazak pećine je isključivo sa vodičem.

Penjanje na vidikovac Molitva

Zlatarsko jezero

Zlatarsko jezero ili jezero Kokin Brod je veštačko jezero smešteno izmedju planina Zlatar i Murtenice i jedno je od tri jezera koja čine prirodnu atrakciju u ovom delu Srbije zajedno sa Radoinjskim i Uvačkim jezerom. Po veličini je treće u Srbiji sa svojih oko 25km dužine.Nalazi se na 880 metara nadmorske visine a dubina mu varira od 45-75 metara. Pogodno je za vožnju čamcem kao i za kupanje ako vam ne smeta hladna voda. Iako ima dosta lepih vikendica obala deluje prilično divlje tako da jezero sa svojom nestvarno zelenom bojom ostavlja utisak netaknute prirode. Taj utisak potvrdjuju i beloglavi supovi kojima je ovo prirodno stanište.
Lokacija jezera je odlična, pored puta koji vodi ka Crnoj Gori tako da mnogi putnici ovde prave pauzu u hotelu koji se nalazi na samoj obali jezera. Tu je i ponta napravljena za kupače. Medjutim pravi utisak o jezeru možete steći tek kada se otisnete čamcem i sve to doživite direktno sa vode.
Jezero je privlačno i za ribare kojih ovde ima u velikom broju.
I to je to, ukratko o jezeru a ostalo će reći fotografije jer reči ne mogu da opišu lepotu ovog mesta. Neka vam ove slike probude radoznalost da sami dodjete i dodirnete delić ove neverovatne prirode.

Vidikovac Molitva ili drugi pogled na Uvac

Uvačko jezero sa svojim poznatim meandrima i beloglavim supovima je prirodna atrakcija koja privlači veliki broj turista. Obilazak kanjona je najpopularniji sa vode odnosno brodićima. Obilazi se Ledena pećina i penje na  jedan od mnogobrojnih vidikovaca. Čitajući o Uvcu i njegovom obilasku učinilo mi se vrlo interesantna ideja o pešačenju do vidikovaca, odnosno konkretno do vidikovca Molitva. Hodanje obodom kanjona i pogled na meandre mi je definitivno uzbudljiviji nego vožnja čamcem jer je to potpuno drugačiji doživljaj ove neverovatne prirode.
Pošto smo meandre Uvca doživeli sa vode pre dve godine očekivano je bilo da sada krenemo peške do vidikovca i ovu prirodu doživimo na drugi način.
Da bi se došlo do vidikovca potrebno je prvo doći do Sjenice. Na osmom kilometru puta Sjenica- Ivanjica skreće se levo, preko mostića i nastavlja desno makadamskim putem. Tu je početak Uvačkog jezera. Ubrzo nailazite na prvu, prepoznatljivu sliku jezera, kod konobe Avlija Biberović.

Sesalačka pećina - izlet i još po nešto

Vreo letnji dan i očekivano pitanje gde ga provesti. Sokobanja je uvek dobar izbor, nije daleko a nudi bogat sadržaj svega i svačega. Izletišta, bazeni, Moravica, restorani....a relativno blizu Niša. I okolina banje nudi mnogo, interesantnih mesta, izletišta spojena sa prirodnim atrakcijama.
U potrazi za nečim novim krenuli smo prema izvoru Moravice. Kada se prodje Sokobanja, putem prema Knjaževcu, na 13-tom kilometru skreće se prema selu Vrelo i tu u blizini se nalazi interesantno izletište na izvoru Moravice. Izvor je u obliku plitkog jezerceta sa ledenom vodom. U blizini vrela je Markova pećina. Nije uredjena sa posetioce ali može da se baci pogled na glavnu dvoranu. Kada smo bili ovde pre mnogo godina bile su merdevine kojim je moglo da se spusti u pećinu.
Na žalost pre mnogo godina je izletište bilo u mnogo boljem stanju nego danas. Neodržavano, pusto...do pećine nismo ni došli jer je put bio skoro neprohodan. Trebalo je smisliti novi plan. Uz kafu i hladno pivo pao je predlog za Sesalačku pećinu. Nismo bili sigurni da je dobra ideja ali želja da vidimo nešto novo je pobedila.

Vrmdžansko jezero - drugi deo i ljudi

Zimsko prolećni utisak koji je ostavilo Vrmdžansko jezero je definitivno bio jak jer je želja da se vratimo na ovo mesto bila velika. Visoka temeratura i želja da se bude negde pored vode naterala nas je da ponovo krenemo put jezera. Prolećna slika zaledjenog jezera je bila još u glavi ali se postepeno topila sa svakim stepenom visoke temperature napolju.
Poznati put koji je vodio do Bovanskog jezera pa dalje prema Sokobanji. Na desetak kilometara pre Sokobanje putokaz pokazuje smer levo ka selu Vrmdži i odatle dalje ka jezeru. Kada se završi asfaltni put ide se makadamskim putem još 2,5 km koji smo u predhodnoj poseti prešli peške. Ovog puta kolima smo došli do samog jezera. Na oko kilometar pre jezera je Etno vodenica - etno restoran, zanimljivo mesto gde može da se pojede nešto, kupi brašno.

Moje slike Istanbula

Počevši od Vizantiona, preko Konstantinopolja i Carigrada dolazimo do Istanbula. Sve su to nazivi ovog neverovatnog grada kroz istoriju. Tokom istorije većim delom je bio najveći grad na svetu a danas je sedmi najveći grad a prvi u Evropi. Sa oko 15 miliona stanovnika (možda i više), jednim moreuzom, dva mora, dva kontinenta nije ni čudo što je deseta najposećenija turistička destinacija.
Moje kratko bavljenje istorijom i geografijom je bilo neophodno da bih dočarala veličinu i značaj ovog grada. Ali tek kada budete u njemu moći ćete da shvatite o čemu vam govorim. O veličini, lepoti, istoriji, tradiciji, gastronomiji, trgovini...Kada vam kažu da je u Istanbulu neverovatna gužva i da je svih 365 dana glavna sezona opet ne možete da zamislite masu ljudi koja obilazi znamenitosti, trgovine, restorane. To što imate u glavi pa puta deset, najmanje!

Kada se spremate za Istanbul

Rtanj i ja

Legende, mitovi, energija, vanzemaljci, savršen geometrijski oblik a pre svega uzbudljiva lepota prirode je dovoljan motiv i izazov da se krene u osvajanje ove planine. Meni je pre svega izazov da se popnem na najviši vrh Šiljak planine Rtanj bio pogled sa vrha o kome svi pričaju. Mozda i ta nota misterije koja negde stoji i čini ovu prirodnu piramidu tako tajnovitom.
Penjanje na Rtanj je, što se tiče onog praktičnog dela, vrlo lako. Sve je dobro obeleženo, prvo putokazima a onda i planinarskim znakovima. Na ovu planinu je moguće popeti se raznih strana. Severna strana je, kažu najlepša i najzahtevnija. Najčešće se penju planinari sa južne strane, iz pravca sela Rtanj i etno sela Balašević. Najlakše je iz pravca sela Mužinac.Odlučili smo se za ovaj pravac jer nismo u sjajnoj kondiciji a  iz pravca Niša ovo je najkraći put.

Malo a veliko - Vrmdžansko jezero

U potrazi za lepim mestima i interesantnim pešačkim turama uputili smo se jednog lepog martovskog dana put Sokobanje. Kada se prodje Bovansko jezero, na oko 12 km od Sokobanje, skreće se levo prema selu Vrmdža. U selu se nalazi Crkva Svete Trojice i interesantan etno muzej koji može da se obidje. Crkva je inače polazno mesto pešačke ture prema Vrmdžanskom jezeru i u blizini se nalazi lep vidikovac.

Bojanine vode - tako blizu a tako daleko

Topao februarski dan izmamio me je napolje. U potrazi za destinacijom u okolini Niša gde bi moglo da se malo pešači i uživa u prirodi setila sam se Bojaninih voda. Na 25 km od Niša i na oko 800 m nadmorske visine očekivala sam da još ima snega. U Nišu je već bilo oko 17 stepeni.
Put prema Bojaninim vodama mislim da znaju sve nišlije a i oni koji nisu iz Niša a bave se penjanjem. Penjači dolaze u Jelašničku klisuru zbog stena koje su odlične za penjanje. Tu u klisuri pored pećine, sa druge strane Jelašničke reke, je odlično mesto za izlet. Ne mogu da se setim od kada smo tu dolazili na roštiljanje, druženje, prvomajske uranke. Davno je to bilo. Nije bilo problema da se nadje mesto jer prosto nije bilo mnogo ljudi. Sami smo čistili i kosili travu da bi mogli da postavimo stolove. Obavezno se penjalo na stene odakle se pružao pogled na klisuru ali i na okolne vrhove.
Onda su počeli penjači da dolaze sve češće. Kampovali su tu a i trend prvomajskih uranaka je počeo da uzima sve više maha. Postalo je teško u sezoni naći mesto. Kada su još napravljeni stolovi i klupe, mostić preko reke, ovo mesto je postalo baš popularno. Dobro je bilo što se krenulo u sredjivanje. Postavljeni su i kontejneri za djubre, konačno. Ali ......sve što je dobro kratko traje. Djubre je i dalje plivalo u Jelašničkoj reci, ljudi su uništavali klupe i stolove a priroda je uništila most, odnela ga je reka u vreme poplava.