Vidikovac Molitva ili drugi pogled na Uvac

Uvačko jezero sa svojim poznatim meandrima i beloglavim supovima je prirodna atrakcija koja privlači veliki broj turista. Obilazak kanjona je najpopularniji sa vode odnosno brodićima. Obilazi se Ledena pećina i penje na  jedan od mnogobrojnih vidikovaca. Čitajući o Uvcu i njegovom obilasku učinilo mi se vrlo interesantna ideja o pešačenju do vidikovaca, odnosno konkretno do vidikovca Molitva. Hodanje obodom kanjona i pogled na meandre mi je definitivno uzbudljiviji nego vožnja čamcem jer je to potpuno drugačiji doživljaj ove neverovatne prirode.
Pošto smo meandre Uvca doživeli sa vode pre dve godine očekivano je bilo da sada krenemo peške do vidikovca i ovu prirodu doživimo na drugi način.
Da bi se došlo do vidikovca potrebno je prvo doći do Sjenice. Na osmom kilometru puta Sjenica- Ivanjica skreće se levo, preko mostića i nastavlja desno makadamskim putem. Tu je početak Uvačkog jezera. Ubrzo nailazite na prvu, prepoznatljivu sliku jezera, kod konobe Avlija Biberović.

Odavde se nastavlja dalje do kampa Markova ravan odakle polazi staza ka vidikovcu.

Mi smo automobil ostavili kod konobe Avlija Biberović pa nas je od te tačke čekalo pešačenje od 6 km. Čim se krene stazom od kampa dolazi se do prvog drvenog mosta preko reke.

Ubrzo se dolazi do prvog pogleda na jezero.

Staza stalno vodi naizmenično nizbrdo i uzbrdo. Slike koje se redjaju su sve lepše i lepše. Još jedan most, Devojačka stena i ponovo fenomenalan pogled na jezero.

Nakon Devojačke stene staza se kratko spušta do još jednog drvenog mosta a onda ponovo penje do vidikovca gde počinju meandri i gde može da se odmori jer odatle počinje konstantan uspon do Molitve.

Vidikovac Molitva je postavljen na samu ivicu stene. Tu ste vi, priroda, krivudavo jezero nestvarne boje i obavezno nekoliko beloglavih supova koji lete iznad glava.

Nismo imali sreće da budemo sami ali možda nije realno da ovakvo mesto po lepom vremenu bude usamljeno. Sledilo je uživanje u pogledu. Doživljaj bio neverovatan.

 Pešačenje je trajalo oko 2,5 sata u jednom pravcu i nešto kraće u povratku. Ukupno smo prešli 12 kilometara. Vidikovac se nalazi na 1247 metara i visinska razlika je samo 100 metara ali zbog uvala izmedju brda predje se oko 400 metara visinske razlike. Ono što je nezgodno je što staza ide obodom jezera tako da se uglavnom hoda po suncu. Trava je bila dosta visoka tako da nije bilo zgodnih mesta za odmor. Mogu da kažem da je pod ovim uslovima staza bila prilično naporna. Medjutim svaki osvojeni metar je donosio neverovatno uživanje u ovoj prelepoj prirodi.
Do vidikovca može da se dodje autom za one koji nemaju volje i snage za pešačenje ali čar ovakvih mesta je upravo u osvajanju prirode.
Povratak je istim putem, do kampa gde smo se okrepili hladnim pićem i nastavili dalje.
Umor je bio veliki ali zadovoljstvo još veće. Noć je donela odmor i pripremu za manje zahtevnu ali ne i manje lepu avanturu - upoznavanje sa Zlatarskim jezerom.