U potrazi za lepim mestima i interesantnim pešačkim turama uputili smo se jednog lepog martovskog dana put Sokobanje. Kada se prodje Bovansko jezero, na oko 12 km od Sokobanje, skreće se levo prema selu Vrmdža. U selu se nalazi Crkva Svete Trojice i interesantan etno muzej koji može da se obidje. Crkva je inače polazno mesto pešačke ture prema Vrmdžanskom jezeru i u blizini se nalazi lep vidikovac.
Na žalost vidljivost nije bila dobra pa pogled sa vidikovca nije bio najbolji.
Nakon crkve i vidikovca nastavili smo autom dalje, do mesta gde prestaje asfalt. Parkirali se i dalje krenuli peške pored Vrmdžanske reke. Put je odlično obeležen planinarskim znakovima i u dobrom je stanju. Jedino što je po negde još bilo snega koji se topio i pravio blato. Priroda je prelepa. Pored reke ima dosta lepih livada gde može da se dodje na izlet. Na putu do jezera se prolazi pored Vodenice kod deda Mije, etno restorana koji u ovo vreme ne radi ali lepo izgleda i ovde definitivno treba doći leti.
Nastavili smo dalje. Posle, oko 3 km a 700 m od Etno vodenice, ukazalo se Vrmdžansko jezero, celo zaledjeno. Okolina je uredjena, čista. Postoje i klupe gde smo napravili pauzu za kafu i uživali u prizoru i pogledu na planinu Rtanj. Kada je lepo vreme i put suv do jezera se može doći autom.
Vrmdžansko jezero je prirodno jezero nastalo od velikih kiša i topljenja lednika u na mestu levkastog udubljenja koje se bukvalno zapušilo od granja i sena. Kažu da je voda hladna i bistra ali to ćemo utvrditi kada dodje leto jer ćemo se sigurno ovde vratiti. Ono što ne znamo je da li je leti gužva i koliko ljudi dolazi ovde?!
Tako malo jezero a tako puno mogućnosti za izlet , planinarenje, obilazak ili prosto uživanje u prirodi. Ovde definitivno treba doći!
Нема коментара:
Постави коментар