Posle prelepog boravka na Goliji krenuli smo prema Drini i našem smeštaju u mestu Gvozdac, 15km od Bajine Bašte putem kojim do sada nismo išli, preko Ivanjice, pored manastira Studenica,preko Arilja pa onda kod Požege poznatim putem za Užice, preko Kadinjače do našeg odredišta. Pominjem ovaj put do Požege ne bez razloga. Put koji praktično zaobilazi Goliju pa je i priroda božanstvena. Saobraćaja nema, put je solidan, pun krivina pa je i vožnja sporija. Ali vam to pruža mogućnost da u toj prirodi uživate. Neverovatno iskustvo. Uz puno stajanja bogami put je potrajao nekoliko sati, možda 6-7 h ali kažem sa puno stajanja, kafe u prirodi, ručka u Užicu, sladoleda uz put...
Dolazak u kućicu na Drini i uzbudjenje što je tu pred nama. Jak huk vode koji tako prija ušima ispunjenih gradskom vrevom. Smeštaj u kome smo bili nije posebno vredan pomena, vikendice Stefan i Bogdan, simpatične i ne mnogo skupe. Dobro je što smo bili sami, odličan deo sa roštiljem, ognjištem...,terasa na prelepoj reci gde smo provodili predivne večeri uz zalogajčiće i vino i ispijali jutarnju kafu sa odsjajem sunca iz reke. Sve ostalo vreme smo posvetili obilasku koliko smo mogli. Neka mesta smo ponovili a na neka smo prvi put bili.
vikendica Stefan
Drina je neverovatna reka. Ne znam da li je neka reka i njena obala više iskorišćena kao što je to Drina. Nastaje spajanjem Tare i Pive u Crnoj Gori na Šćepan Polju. Teče kroz Bosnu od Foče do Višegrada. Nastavlja kroz Srbiju, deleći je sa Bosnom jednim svojim delom, sve do Save.
Ova moćna reka je ukroćena branama pa su tako nastala tri predivna jezera, Višegradsko, Perućko i Zvorničko jezero. Veliki deo reke je načičkan prelepim etno selima i vikendicama za smeštaj. I njen tok je različit u raznim delovima. Prilično brza na mestu nastajanja, na Šćepan Polju gde se i odvija deo raftinga do kampova u blizini Foče. Nastavlja mirno do Višegrada sa svojim prelepim ukrasom, kamenim mostom. Pa kroz predivni kanjon do Perućca. U Perućcu ima prelepu pritoku, reku Godina sa svojih 365 m i prelepim vodopodom. Planina Tara se nadvija nad jezero i daje mu nestvarnu zelenu boju. Posle brane nastavlja se prilično mirno da bi posle Bajine Bašte postala plitka i brza. Kod Ljubovije je prilično mirna i dublja i nastavlja se na Zvorničko jezero pa sve do Sremske Rače gde se uliva u Savu.
Mnogo je aktivnosti koje možete sebi da organizujete gde god se nalazite na Drini, na njenih 341 km dužine. Od spuštanja niz Drinu, Drinska regata u Ljuboviji, regata u Bajinoj Bašti. Krstarenje od Perućca do Višegrada i obrnuto. Obilazak Andrić grada, Drvengrada, Šarganska osmica, planina Tara sa svojim vidikovcima, kupanje na Perućkom jezeru, pastrmka na reci Godina u Perućcu, burek, komplet lepinja u Bajinoj Bašti ili bilo gde jer je svuda dobra, pecanje, kupanje kod Ljubovije, eko, etno selo Srpski Car, interesantno etno selo Vrhpolje kao i Drinska milina, vajati Bačevci, Tadića Vajati, vila Drina, etno selo Bok, splavovi na Perućkom jezeru, Zvorničko jezero sa prelepim vikendicama na obali... Jednu od tih vikendica, Drinska oaza, sam već opisala u postu pa se možete podsetiti, za svaku je preporuku za boravak posebno sa većim društvom kao što smo mi bili.
Sve sam pomenula samo pecanje nisam a to je za mušku populaciju verovatno najveći doživljaj na Drini. Ko nije probao Driskog skobalja taj nije jeo ribu. A kažu da je mladica san svakog ribolovca. Na žalost tokom našeg boravka na Drini riba nije radila, vodostaj se često menjao tako da je taj doživljaj izostao.
U zavisnosti koliko toga želite da vidite, toliko vam dana i treba. Ako do sada niste bili u ovom kraju najmanje vam treba sedam dana. I ako ste bili do sada opet vam treba sedam dana da sve ponovo doživite.
etno selo Vrhpolje
brvnara u Vrhpolju
pogled na Drinu u mestu Gvozdac
eko selo Srpski Car
reka Godina u Perućcu
Perućko jezero
zaliv Derventa na Perućkom jezeru
plitka Drina
nezaobilazno Zlakuse i grnčarija
Povratak preko Užica, Kraljeva, Kruševca. Obavezno zaustavljanje u Zlakusama.A ako vas put nanese u Kruševac u vreme ručka preporuka je da posetite kafanu Čarapanska meana ili nekadašnja Srbija na putu prema Deligradu i Nišu. Slabo se vidi sa puta a mi smo do nje došli navigacijom kao preporuka sa interneta gde jesti. Odlična hrana, lep ambijent sa na žalost malom baštom, odlične cene i sposoban konobar.
Ovo su samo neke slike ovogodišnjeg boravka na Drini. Mnogo toga ima iz ranijih obilazaka. Ovo je da vam samo malo zagolicam maštu i želju da sami istražite ovu predivnu, moćnu i veoma zanimljivu reku. Nećete se pokajati!
Нема коментара:
Постави коментар