Žabljak je destinacija koju ne treba zaobići na putu ka moru ili u povratku sa mora.Ili kao posebna destinacija.Ili makar kao pauza za kafu.Ipak preporučujem makar tri dana u letnjoj sezoni.Tako smo i mi Žabljak uvrstili u naš plan putovanja a u okviru letovanja u Crnoj Gori.Do sada smo bili više puta po tri dana a nebrojeno puta na pauzi za kafu.Žabljak je neiscrpni izvor lepote.Mnogo destinacija za pešačenje i planinarenje,mnogo staza,obeleženih,putokaza,tako da na planinarenje možete slobodno i sami,bez vodiča.Malo interneta,mape i nema promašaja.A destinacija je toliko da stalno može nešto novo da se vidi.
Smeštaj sam rezervisala preko Bookinga.Izbor je pao na Planinarski dom,ghosthouse Neviđeno.Cena je bila dobra i mogu da kažem da je mesto odlično za tu cenu,10 eur-a po osobi.Može da se rezerviše sa hranom.Na principu je soba sa zajedničkom kuhinjom,toaletima,dnevnim boravkom.Neviđeno je predivna drvena kuća sa autentičnim drvenim nameštajem.Bila je maltene puna,uglavnom stranaca,mislim za nas su svi bili stranci.Samo jedna crnogorska porodica i svi ostali su bili stranci.Žabljak je inače pun stranaca jer je to destinacija atraktivna za planinarenje,rafting,kanjoning,biciklizam,znači aktivni turizam,a to privlači pre svega njih.
Domaćini su bili ljubazni a jedna od domaćih je žena koja nije iz tih krajeva već je došla da planinari i odomaćila se tu.Od nje smo dobili korisne informacije o planinarenju.
Važno je bilo napraviti dobar izbor u smislu šta obići.Da nije previše zahtevno a da bude dovoljno atraktivno.Na Žabljaku ima dosta jezera,ona osnovna Crno,Zminje jezero smo već videli.Izbor je pao na Jablan jezero.Razmatrali smo i Crvenu Gredu,jedan od vrhova iznad Jablan jezera ali to je izgledalo dosta zahtevno.Moram da napomenem da je Neviđeno smešteno malo dalje od centra Žabljaka u predivnoj prirodi.Kolima smo krenuli do kafanice Momirov grad gde smo ostavili kola i odakle su putokazi vodili na razne strane.Moram da naglasim da kroz Žablajak idu asfaltni putevi,uzani ali novi.Putokazi su svuda,obeležja..znači svaka čast !Pešačenje do Jablan jezera je bilo lepo ali prilično kratko.Jezero je bilo dosta malo pa i nije ostavilo neki utisak,tako da smo rešili da pođemo put Crvene Grede.To je bio pravi izbor jer je to planinarenje bilo uzbudljivo najviše zbog toga što smo sa svakim metrom koji smo prelazili otkrivali novu i novu lepotu,novu dimenziju raskoši prirode koja se otvarala pred nama.Na vrhu smo napravili pauzu uz lagani obrok,malo njeguške i sira i pogled na vrhove,jezera u daljinama.....Pešačenje je trajalo nekoliko sati i iscrpljeni smo jedva dočekali hladno Nikšičko u Momirovom gradu.
Dan još nije bio gotov,mi još željni avanture pa smo rešili da obiđemo još jedan vidikovac.Možda smo se malo precenili jer je to bilo još dva sata pešačenja ali pogled na kanjon Tare je bio neverovatan.
Malo iznenađenje je bilo što nas je na početku penjanja za vidikovac sačekao čuvar koji je naplaćivao taksu za penjanje jer se radi o nacionalnom parku u iznosu od tri eura.
Već je pao mrak kada smo stigli u centar Žabljaka gde smo se u jednoj kafanici okrepili i povratili snagu čorbicom i pivom.Cene su sasvim pristojne u Crnoj Gori,jeftinije je nego u Grčkoj a u marketima su cene skoro kao kod nas u Srbiji.Čorba je bila 2 eura kao i točeno veliko Nikšićko pivo.
Mislim da ne moram da naglasim da smo ujutru jedva ustali pa je prepodnevna šetnja bila laganija.
Ono što je ostavilo poseban utisak je put kojim smo sa Žabljaka pošli u Plužine.Put je sporedan, uzan ali dobar,a priroda je neviđena.Na putu za Plužine ima još destinacija za pešačenje,još jezera,vidikovaca....neponovljivo....
Sa planinskih visina nastavili smo put morskih dubina......
Нема коментара:
Постави коментар