Obično i neobično na Kipru

 

Putovanje na Kipar je nešto što smo dugo odlagali kao destinaciju. Možda zato što je moglo da se dogodi kada god smo mi to želeli zahvaljujući prijateljici koja nam je nudila svoj apartman u Larnaki. I evo nas početkom juna u avionu iz Beograda gde počinje vrela avantura zvana Kipar. Na samom sletanju pilot je obavestio da je trenutna temperatura u 2.30h 33°C. 

Upoznavanje sa Plovdivom

 

Izbor za vikend putovanje do Plovdiva je bilo sasvim slučajno. Reklama za izlet me je naterala da malo pretražim internet i ono što sam pronašla bilo je više nego zanimljivo.

Plovdiv je od Niša udaljen oko 310 km i stiže se za oko 4 sata, pod uslovom da nema gužve na granici što se i desilo jednog aprilskog petka. Smeštaj u simpatičnom apartmanu na 15 minuta od centra i avantura je mogla da počne

Zimski uspon na Besnu kobilu

Ideja za penjanje na Besnu kobilu rodila se jednog jesenjeg dana, kada je sa vrha Strešer pogled pucao ka okolnim vrhovima. Čitajući putopise ta ideja je prerasla u plan koji se, evo ovog martovskog dana, ostvario. Vremenska prognoza nije bila sjajna. Moguća kiša, sneg, niska temperatura...Bez obzira, krenuli smo put planine, plašeći se da penjanje neće biti moguće, ali da ćemo bar videti okolinu, planinarski dom i uživati u prirodi.

Put, od Niša prema Vranju, skretanje pre Vranjske banje prema Krivoj Feji. Dočekala nas je prelepa priroda, interesantna sela. Vozeći se prema planinarskom domu počeli su da se pojavljuju vrhovi pod snegom. Put je vijugav i veoma atraktivan za vožnju. Kao što smo i mislili dočekao nas je sneg. Ono čega se nismo setili je da se na vrhu nalazi repetitor i da staza do njega ipak mora biti prohodna. 

Bilo je snega ali je bio utaban i odličan za hodanje. 

Na obroncima Jastrepca - Bela stena

 

Jastrebac je za mene bio otkriće. Otkrila sam ga jednog letnjeg dana, slučajno. Došli smo da vidimo šta ima, popili kafu i rešili da se vratimo i bolje se upoznamo sa ovom planinom.

Ovog puta je bio prvomartovski dan, odlične temperature za pešačenje. 

Za prvo pešačenje biramo najpoznatiju stazu, preko vidikovca, Sokolovog kamena do Bele stene.

Polazak je od planinarskog doma do koga se može doći automobilom i snabdeti vodom. Prodje se desno pored doma i odmah upada u oči ogroman planinarski znak gde treba ići. 

Staza je odlično markirana. Put vodi kroz šumu i samo pešačenje je prelepo jer mislim da je ova šuma jedna od lepših koju sam videla. Čak i u ovo doba, kada još nije ozelenela, je prelepa. 

Prva tačka na koju se nailazi je fenomenalan vidikovac i prva pauza za uživanje.

Put nastavlja kroz šumu do sledeće tačke, Sokolovog kamena, prepoznatljivog po sokolu kao čuvaru ove prirode.

Opet nastavak kroz mističnu šumu koja se ispunila maglom i dala puno materijala za fotografisanje.

Konačno izlazak na Belu stenu i 1256m nadmorske visine. Pogled na Kruševac su nam sakrili oblaci ali nisu smanjili uživanje.

Staza je srednje teška zbog konstantnog uspona. Savladava se nadmorska visina od oko 800m za oko 3,5 sata ili više ako se duže zadržavate na prelepim vidikovcima. Povratak nije manje naporan zbog velike nizbrdice i traje oko 2-2,5 sata.

Na Jastrebcu se nalazi hotel Jastrebac Lake Resort (Trajal) gde smo rešili da prespavamo i provedemo i sutrašnji dan. Cena sobe za dve osobe sa doručkom je 5.200 dinara i odlično je za jednu noć. Rucak, okrepljenje i doručak na terasi pored jezera ulepšao je celokupni doživljaj.

Sledeća priča, nova staza, jer se Jastrepcu morate vratiti.