Trebinje - najlepši grad Bosne i Hercegovine

Posle dva noćenja i obilaska Uvca iz sela Radoinja nastavili smo putem ka Pribojskoj banji. Na putu nam se baš u vreme pauze kafu ukazala etno kafanica sa prenoćištem GAJ.

Sledeće stajanje je bilo naravno u Višegradu. Proći ovde a ne svratiti do Andrićgrada makar na sladoled, šteta je.

 Pogled na Andrićgrad sa vode

Dalje je put išao preko Tjentišta, delom puta koji je bio veoma uzak. Ručak je bio u kafanici Kovačević i sinovi ali nije vredno pomena sem gužve u kafani a nije mi jasno zbog čega. I najzad Trebinje! Smeštaj smo rezervisali preko Bookinga u smeštajnom objektu City Apartments.
Za smeštaj i domaćine mogu da kažem sve najbolje.
Prvi susret sa gradom je bio u večernjim časovima. Puno ljudi na ulicama a stari grad miriše na tradiciju. Kafići, restorani, poslastičare, sve je bilo puno i zaista je istina da Trebinje liči na pravi primorski grad. Na 30 km od Dubrovnika i 40 km od Herceg Novog on to i jeste samo što se more ne vidi. Mislim da se u vazduhu pomalo osećao i miris mora. U daljini osvetljena Hercegovačka Gračanica davala je poseban šmek celoj atmosferi. Sedenje pod Platanima kao što sam sebi obećala sa pogledom na prelepe kuće sa starim fasadama označavao je početak avanture zvane Trebinje.
Na pitanje šta obići u Trebinju za jedan dan svi će vam reći Hercegovačku Gračanicu, manastir Tvrdoš, stari most Arslanaginića, vinariju Vukoje, Motel Studenac, etno restoran Stara Hercegovina. I zaista su to mesta koja daju pečat ovom gradu. Sem naravno planine Leotar ispod koga je smešten, reke Trebišnjice, čuvenih platana ispod kojih pre podne osvane pijaca puna šarenila koja mami turiste.
Za mene je najveći utisak bio Hercegovačka Gračanica do koje smo došli peške pa smo imali prilike da razgledamo grad sa raznih strana. Pešačenje nije naporno ali je utisak mnogo jači nego da se došlo kolima. Ono što je fascinantno je pogled na grad, panorama od koje ne možete da odvojite pogled. U tome vam pomaže restoran Ducic´s View gde užitak možete da dopunite kafom ili jelom. Tu je suvenirnica, prelepo uredjena, koju treba videti bez obzira da li kupujete nešto ili ne.

Arslanaginića most  je bio na redu. Spustili smo se pravo na njega. Manji je od mosta u Višegradu ali lepota kamena je ista kao što je i isti tvorac.

Nastavili smo sa druge strane reke Trebišnjice i došli ponovo do starog grada. U blizini starog grada nalazi se cafe Hedonija koji sam želela da vidim a bilo je vreme za pauzu. Hedonija je zaista opravdala svoje ime. Mesto je stvoreno za uživanje, malo skuplje ali prelepo.

Posle hladnog piva nastavili smo da istražujemo stare delove grada pored reke gde takodje ima lepih restorana. Reči nisu potrebne!

Pijaca pod platanima

  Sledeća destinacija je bio manastir Tvrdoš. Želja nam je bila da vidimo vinariju, degustiramo neko vino mada nismo bili sigurni da li ćemo i kupiti jer cena vina Tvrdoš nije mala. Manastir je veoma lep ali nismo ulazili jer nismo bili adekvatno obučeni. Zato smo krenuli u vinariju gde degustacija dva gutljaja vina košta 1, 5 eura. Probali smo Žilavku ali nismo bili oduševljeni ukusom. Tako da smo iz manastira otišli pomalo razočarani a možda smo samo mnogo očekivali.

Iz manastira Tvrdoš nastavili smo u vinariju Vukoje. Iskreno takav luksuz nismo očekivali. Fenomenalno izgleda ali zbog kiše koja je počela nismo mogli da uživamo u pogledu sa vrha restorana.

Na žalost kiša koja je počela pokvarila nam je plan da ručamo u restoranu Studenac jer mesta nije bilo unutra i pod nastrehom dovoljno za sve koji su verovatno kao i mi čuli za ovo mesto.

Bili smo " prinudjeni " da ručamo na brzaka, naravno ćevape. Malo odmora dok kiša nije stala i veče smo ponovo proveli šetajući po starom gradu.

 Plan je bio da večeramo burek u Heleni, neuglednoj pekari, što smo i uradili. Tajming je bio odličan, burek je bio vruć i fenomenalan, za svaku preporuku. 600 grama vredelo je 3 eura i opravdalo je svaki euro.

Sledećeg dana pošto smo se spakovali i napustili smeštaj krenuli smo put crkve Svetog Arhangela Mihaila koja nas je mamila predhodnih večeri jer je bila prelepo osvetljena i nekako upečatljiva noću uz Gračanicu.

A onda pravac restoran Studenac na doručak. Priganice i kajmak pored same reke u prelepom etno ambijentu bile su fantastične.

Posle odličnog doručka krenuli smo za Herceg Novi. Na putu nam je bila Stara Hercegovina gde smo popili kafu i uverili se u lepotu restorana. 

Dok smo išli u susret Herceg Novom i predstojećim avanturama na moru u glavi su bile slike prelepog grada Trebinja.