Prozorac Sveti Ilija - čudo Jelašničke klisure

Pešačenje do prozorca Svetog Ilije je prava avantura za lep decembarski dan. Nije ni čudo što se ovom mestu vraćam obično u ovo doba godine jer letnje vrućine ne bi bile prijatne za penjanje po stenama.
Jelašnička klisura je zanemareno bogatstvo niške okoline. Na samo 10-tak kilometara od Niša atraktivna priroda Jelašničke klisure čini mi se da je trenutno zaboravljena. Možda je tome doprineo i loš put, nemar i bahatost ljudi koji su neke pokušaje sredjivanja ovog dela upropastili. Izletište " Potkapina" gde smo dolazili dok još nije bilo izletište a koje je pre izvesnog vremena obogaćeno stolovima, drvenim suncobranima,mostićem preko Jelašničke reke, na žalost danas izgleda jadno. Most je odnela reka, stolovi i klupe su rasturene, slomljene. Ostala je samo lepota predela koju niko ne može da uništi. Čak ni stanovnici sela iznad klisure koji bacaju otpad u reku i ne čuvaju bogatstvo koje ih okružuje. A bilo je puno ljudi. Izletnika, penjača, planinara, zaljubljenika u prirodu.

Atrakcija Jelašničke klisure je u njenim potkapinama, stubovima, zubcima, čučavcima, vodopadima, prozorcima...A sve je to uradila Jelašnička reka krečnjačkim stenama, klesala oblike, ukopavala staze.
Prozorac Svetog Ilije nekako kao da dočekuje planinare. Na samom ulasku u klisuru prosto zove. Auto može da se ostavi kod izletišta "Potkapina" i odatle počinje penjanje uz stene.

 Čim se malo popne nailazi se na planinarske znakove koji nepogrešivo vode. Kako se penjete sve više i pogled je sve lepši. Ne znate da li su lepši vrhovi, Trem, Sokolov kamen, Mosor ili pogled na naselja i puteve na suprotnoj strani.

Deo puta vodi i kroz šumu pa se opet izlazi na čistinu odakle puca pogled.

Ovo pešačenje uglavnom ide preko stena i možda deluje naporno ali zaista nije. Kada je sunčano vreme i vidljivost dobra malo truda bude nagradjeno prelepim prizorom.

I najzad pogled kroz prozorac na predele i naselja je cilj ovog poduhvata. U stvari cilj je uhvatiti trenutak gde vaš pogled puca u daljinu a svaki udah je osećaj neizmerne lepote i ushićenosti.

Penjanje do prozorca može da traje od 1,5 h do 2,5 h u zavisnosti koliko brzo idete i koliko se zadržavate. Moja preporuka da idete što sporije i uživate u svakoj steni koja vam se nadje na putu.