Dunave,moj Dunave.....

Neću pisati o Dunavu. Pisaću o druženju i prijateljstvu koje je Dunav obogatio.O lepoti izlazaka i zalazaka sunca na snažnoj, bogatoj vodi koja neprimetno grabi. O miru i opuštenosti koju širi  plavetnilo neba preslikano u svakoj kapljici vode.

Poziv za druženje, vikend i eto nas na lepom, plavom Dunavu.
U torbi kupaći, mleko za sunčanje, u kolima gitara, u glavi već odzvanja muzika, u sebi pevam...Dunave,moj Dunave....
Dolazak popodne i posle fantastične trpeze uskačemo u Dunav. Voda dobrodošlice topla,pretopla. Muzika se odbija od reke i širi prostorom. Hladne limenke piva, osvežavajuča tečnost koja klizi niz grlo...Dunav, muzika, društvo....
Naši domaćini su divni, spontani, jednostavno srećni ljudi. Svoju sreću i raspoloženje prenose na nas. Pripremaju nas za iznenadjenje, jedva oteraju na spavanje da bi bili spremni za sutrašnji dan.
Jutro na Dunavu, ispijanje kafe uz dodir jutarnjeg sunca, priprema za ono što sledi.I evo, stigao je brodić koji će biti samo naš celog dana, koji će nas voditi Dunavom, upoznavati sa njim.Vožnja Dunavom ovog prelepog julskog dana sa prijateljima je poklon naših domaćina.
Polazak je bio kod Starčeva, zatim smo išli rukavcem Dunava gde je tok sporiji - Turski Dunav, stajali, kupali se. Sledeće stajanje je bila plaža Bela stena, fenomenalna plaža sa plitkom toplom vodom,peščana,bela...svega ovde ima,peska, kafića, čamaca, brodića sa ljudima na palubi.Kao da smo na nekoj morskoj plaži samo što umesto mirisa mora osećaš miris Dunava.

Bela stena

Nastavili smo dalje. Kupanje, skakanje sa brodića, hladno pivo, muzika sa radija, miris mleka za sunčanje, smeh, cika srećnih ljudi koji su se spojili tu na talasima Dunava da uživaju jedni u drugima i vremenu rezervisanom samo za smeh.U takvom raspoloženju prošli smo ispod Pančevačkog mosta koji je odzvanjao od našeg smeha. Nastavili smo dalje diveći se velegradu čiji su obrisi postajali sve jasniji. Kalemegdan, zgrade, splavovi i tako do plaže Lido. Kupanje, slikanje, uživanje u slici koja je pred nama.

Pančevački most

Lido

 I u skladu sa atmosferom priprema za roštilj i ručak na brodu.

 Motor je ugašen, prepušteni smo Dunavu da nas nosi dok mi nastavljamo sa uživanjem u hrani, kupanju, druženju....i tako ponovo do Bele stene koja je sada sasvim drugačija. Popodnevno sunce, puno ljudi i kao da smo na nekoj novoj plaži. Vraćanje je istim putem jer je kupanje u Rimskom Dunavu neverovatno. Dremanje na brodiću a onda i kafica da razbudi umorne ljude, umorne od lepote i uživanja. Stižemo polako, vožnja je gotova, glava prepuna slika, srce prepuno ljubavi prema reci, ljudima koji su snam sve ovo omogućili.
Oporavljamo se polako od utisaka, prizora, sunce je na zalasku ali zabava ne staje, noć je samo predah do sutrašnjeg dana.

Za razliku od predhodnog dana ovaj je bio miran. Utisci su se slagali u našim glavama, uzbudjenje predhodnog dana polako se smirivalo. Uživanje u lepoti reke je bilo i opraštanje do sledećeg vidjenja.
"Ljudi, nisam vam rekao...Hvala vam što ste došli!" Hvala i vama što ste nas zvali!