Posao koji nas je doveo u Kladovo bio je odličan izgovor da vikend provedemo u ovom delu Srbije. Dunav je neiscrpna priča i doživljavali smo ga više puta, na različite načine. Prvi put na Srebrnom jezeru gde smo upoznali i Veliko Gradište, Donji Milanovac, Lepenski vir, Golubac.... Sledeći put kod divnih domaćina sa druge strane Srebrnog jezera i obilazak Viminacijuma, divne kafanice na Dunavu sa ribljim specijalitetima i nezaobilaznim ribljim čorbama. Gostujući više puta i kod prijatelja na Dunavu kod Pančeva, gde smo uživali u svim lepotama ove neverovatne reke. I sada, u delu Dunava kod Tekije.
Da počnem od Kladova i ovog prelepog gradića. Krasi ga plaža koja izgleda kao da je na moru a ne na reci, peskovita sa trščanim suncobranima, tuševima. Glavna ulica ispnjena kafićima, restoranima, živa, prepuna cveća. Ono što je glavni utisak Kladova su parkovske, travnate površine, savršeno uredjene i čini mi se svaki kutak ispunjen cvećem.
Prvobitna ideja je bila da spavamo u Kladovu ali pošto je čamac koji smo rezervisali za vožnju Dunavom polazio iz Tekije, rešili smo da tu i prenoćimo. Iskreno, malo sam bila razočarana kada smo došli u Tekiju. To je malo mesto sa dva restorana, prodavnicom, neuredjenom plažom, dokom gde su parkirani turistički brodići, ribarski čamci i sve to je smešteno na prelepom Dunavu. Plaža, koja je očigledno nekada bila uredjena sada je prilično zapuštena. Tuševi koji ne rade, zapušteni drveni suncobrani, svedoče da je to nekada bilo lepo mesto za odmor. Pijaca koja je prazna, ostaci nekog starog odmarališta, sve govori da je ovo mesto nekada bilo mnogo uredjenije ali i da ima mogućnost da zasija ponovo nekim novim sjajem.
Ono što je ulepšalo boravak je odličan smeštaj u apartmanima Dušica, sa prelepom terasom sa pogledom na Dunav, ljubaznim domaćinom, prelepe večeri provedene u interesantnim razgovorima uz odlično rajačko vino.
U Tekiji se nalazi mnogo turističkih brodića, čamaca koji vas voze u obilazak Djerdapa, gde možete videti Trajanovu tablu, isklesan lik kralja Decebala, Mali i Veliki kazan....Naš izbor je bio Trinity Boat Tours.
Možete dogovoriti i obilazak hidroelektrane Djerdap. Tu nam je pomogao naš divni domaćin Sveta koji nam je dogovorio obilazak uz neverovatnu priču vodiča "Čika Velje". Vraćanje u istoriju, Trajan, ratovanje sa Dačanima, od 100 -te godine, preko drugog svetskog rata, 1972. godine kada je pušten u rad Djerdap pa do današnjih dana. Plovili smo istorijom nošeni rečima neverovatnog Čika Velje.
A za dobru hranu zaslužan je bio restoran Joca krofna. Od usluge do ukusne hrane, hladnog pića....
Za kraj smo ostavili vidikovac Ploče. Na oko 15 km od Tekije u pravcu Donjeg Milanovca, nalazi se tabla za skretanje levo a malo dalje česma gde se u vreme većih gužvi parkiraju automobili. Na početku staze naići ćete na rampu i kućicu gde se naplaćuje ulaznica za nacionalni park i iznosi 250 dinara. Staza vodi kroz šumu pa pešačenje nije teško. Za oko sat vremena se dolazi do fantastičnog pogleda na Djerdapsku klisuru, Mali i Veliki kazan, na oko 350 metara nadmorske visine.
Za povratak smo rešili da sa pauzom i kafom u Donjem Milanovcu, obidjemo još jednu prirodnu atrakciju, Prerasti Vratne, kod Negotina. Doduše ovoga puta samo Veliku i Malu Prerast, zbog vrućine i nedostatka vremena. Prateći Google Maps i putokaze lako je doći, na žalost prilično lošim putem, do manastira Vratna a odatle prvo do Male Prerasti a malo dalje i do Velike. Nije loše popeti se i do vidikovca koji se ustvari nalazi iznad Velike Prerasti.
Ovo je ukratko bio opis jednog uzbudljivog, interesantnog vikenda. Nisam pisala o predivnim jutrima pored Dunava, kuvanje kafe na doku i uživanje na ranom suncu i reci koja se budi. Sedenje u tišini pogleda ispunjenog crvenilom sutona. Neverovatni zalasci sunca, obrisi reke...Pogledi na klisuru i reku koja vijuga, širi se i skuplja . Mnogo ima onog neispričanog ali to zadržavam za sebe. Morate sami stvoriti svoje utiske a to možete samo ako budete na ovom mestu. Eto, možda sam vam bar malo pomogla.
