Put prema Bojaninim vodama mislim da znaju sve nišlije a i oni koji nisu iz Niša a bave se penjanjem. Penjači dolaze u Jelašničku klisuru zbog stena koje su odlične za penjanje. Tu u klisuri pored pećine, sa druge strane Jelašničke reke, je odlično mesto za izlet. Ne mogu da se setim od kada smo tu dolazili na roštiljanje, druženje, prvomajske uranke. Davno je to bilo. Nije bilo problema da se nadje mesto jer prosto nije bilo mnogo ljudi. Sami smo čistili i kosili travu da bi mogli da postavimo stolove. Obavezno se penjalo na stene odakle se pružao pogled na klisuru ali i na okolne vrhove.
Onda su počeli penjači da dolaze sve češće. Kampovali su tu a i trend prvomajskih uranaka je počeo da uzima sve više maha. Postalo je teško u sezoni naći mesto. Kada su još napravljeni stolovi i klupe, mostić preko reke, ovo mesto je postalo baš popularno. Dobro je bilo što se krenulo u sredjivanje. Postavljeni su i kontejneri za djubre, konačno. Ali ......sve što je dobro kratko traje. Djubre je i dalje plivalo u Jelašničkoj reci, ljudi su uništavali klupe i stolove a priroda je uništila most, odnela ga je reka u vreme poplava.